11.06.2013

НИ ВЛАДА НИ НС РС НИСУ УСВОЈИЛЕ НИ ПОЛОВИНУ ЗАКОНА ЧИЈЕ ЈЕ УСВАЈАЊЕ БИЛО ПРЕДВИЂЕНО ПЛАНОМ ЗА ПРВА ТРИ МЈЕСЕЦА 2013. ГОДИНЕ

Први квартал 2013. године у рс, обиљежила је смјена Владе. Након двије и по године владајући СНСД одлучио је промијенити свог премијера, и на чело Владе, умјесто Александра Џомбића поставити Жељку Цвијановић, прву жену на челу Владе РС. Можемо само констатовати да је, с обзиром на стање у земљи, које је огледало рада власти, чудно да Владе у БиХ, на свим њеним нивоима, не падају чешће и драматичније.

А стање у РС најбоље одсликава податак да је у посљедње двије године број незапослених повећан за чак 10.000, да РС има више пензионера него запослених, да биљежимо озбиљан пад производње, смањење малог подузетништва и пад броја запослених у реалном сектору. Те, драматичан пад страних улагања и даљни наставак задуживања, са несагледивим посљедицама.

промјена владе се у извјесној мјери одразила на резултате постигнуте на почетку текуће године - Влада РС је у првом кварталу 2013. године, имала ПАД ПРОДУКТИВНОСТИ ОД 10% У ОДНОСУ, ПРВИ КВАРТАЛ 2012. Просјек реализације, на редовним сједницама Владе био је 41 разматрана тачка дневног реда по сједници, у односу на први квартал прошле године, када је Влада РС разматрала, у просјеку, 45 тачака по одржаној сједници.

ВЛАДА РС је, И У 2013. ГОДИНИ, НАСТАВила КРШИТИ ДОКУМЕНТЕ КОЈИ РЕГУЛИШУ ЊЕН РАД. Пословник о раду Владе РС, у члану 27. став 2 прописује да Програм рада за наредну годину Влада доноси до краја текуће године. Но, Приједлог Програма рада Владе РС за 2013. годину утврђен је тек 21.02.2013. године, што је још веће кашњење него оно забиљежено претходне године. Одговорност за ово, с обзиром на процедуру доношења програма рада, дјелимично сноси и НС и крајње је вријеме да ове двије институције ријеше овај проблем и да се елиминише појављивање вакума, у коме се непотребно троши драгоцјено вријеме.

Обим планираних мјера и ВЛАДЕ и НС РС, У 2013. ГОДИНИ, је нешто већи у односу на претходну годину, у којој је, међутим, забиљежен најскромнији обим планова од како постоји мониторинг ових институција. Програм рада Владе РС за 2013. годину предвиђа укупно 82 закона, што је тек 4 више у односу на претодну 2012., у којој је план био за чак трећину мањи него 4 године раније, када је планирано чак 125 закона. Народна скупштина се обавезала да ће усвојити 83 закона, у 2013. години, што је за тек 2 закона више од плана у 2012., који је међутим био за преко 20% мањи од плана за претходну, 2011. а у односу на својевремени план из 2007, који је садржавао чак 147 закона, скоро је преполовљен.

СТЕПЕН РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПЛАНИРАНИХ МЈЕРА ЈЕ НЕДОВОЉАН – ВЛАДА ЈЕ УТВРДИЛА МАЊЕ ОД ПОЛОВИНЕ ЗАКОНА ЧИЈА ЈЕ РЕАЛИЗАЦИЈА ПЛАНИРАНА ЗА ПРВИ КВАРТАЛ 2013. ГОДИНЕ. Од 45 планираних закона, који су требали бити реализовани до 31.03.2013. Влада је утврдила тек њих 22 (и то 15 у форми приједлога и 7 нацрта) што значи да је реализовано тек 49% од планираног за овај период.

Чак и недовољна ефикасност, није најзначајнији проблем Владе РС, односно проблем који грађани Републике Српске имају са Владом. Најзначајнији проблем је у погрешном избору приоритета у раду. ЦЦИ је још од 2008. године упозоравао, да ни евентуално добра ефикасност у раду, неће донијети позитивне резултате, у животима грађана РС, јер циљеви нису правилно постављени, односно власт није фокусирана на рјешавање животних проблема својих грађана. Од укупног броја тачака које су разматране у првом кварталу 2013. године, тек њих 17% имају извјесну везу са најзначајнијим, животним, проблемима с којим се суочавају грађани РС, а тек њих 3,5% могу, евентуално, значајније утицати на квалитет живота грађана.

У првом кварталу 2013. Године посланици су на сједницама НС РС провели дупло више времена него у истом периоду 2012. ТЕ ОСТВАРИЛИ РАСТ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ОД 50%, У ОДНОСУ НА ТАЈ ПЕРИОД. Посланици су на сједницама у првом кварталу 2013. провели 14 радних дана, а у склопу засједања реализовали су 65 тачака дневног реда. У истом периоду 2012. г., на сједницама су провели тек 7 радних дана и реализовали 44 мјере.  

Задржан је лош утицај Владе на резултате НС РС. НС РС је у потпуности реализовала 41% планираних закона из првог квартала, те, још 33% дјелимично (прихваћени у форми нацрта и послати у даљњу процедуру). 26% планираног није реализовано ни у ком облику. Уобичајеним разлозима, као што су недовољна ефикасност Владе у креирању аката који су Програмом рада планирани за реализацију у одређеном периоду, те, споро обрађивање закона и њиховом пребацивању из форме нацрта у форму приједлога, а који су већ дуже вријеме главни узрочници неизвршавања планираних обавеза од стране НС, придружио се и проблем смјене Владе, који је додатно утицао на смањен прилив аката из Владе у НС.

ПОРЕЂЕЊА ИЗМЕЂУ ЕНТИТЕТСКИХ ВЛАДА И ПАРЛАМЕНАТА ИДУ НА РУКУ ВЛАДИ И НС РС - ДУГОТРАЈНА ПОЛИТИЧКА КРИЗА У ФЕДЕРАЦИЈИ за посљедицу има катастрофалне резултате њене власти, У УСПОРЕДБИ С КОЈОМ И СКРОМНИ РЕЗУЛТАТИ КОЈЕ СУ ПОСТИГЛИ ВЛАДА И НС РС ИЗГЛЕДАЈУ ПРИХВАТЉИВО. У првом кварталу 2013. НС РС је, рачунајући и непланиране законе, усвојила 13 закона, а за то вријеме Федерални парламент – ни један.

НС упорно пристаје на подређен положај у односу на друге институције власти. Она не захтјева од Владе да јој подноси извјештаје о свом раду, не одређује задатке и смјернице рада Владе, не усмјерава тај рад, нити остварује контролу над њим, што су јој све, заправо, прописане обавезе. На жалост, и смјена Владе десила се, а да Скупштина практично није ни разматрала и анализирала рад Владе и њених појединих министарстава. Што је најозбиљнија примједба у вези са проведеном смјеном, која је адресирана, прије свега, на владајућу већину у НС РС. Јер не само да је елементарни ред и одговорност према јавности, утврдити јасне разлоге зашто се смјењују одређени људи, а неки други не, него без детектованих разлога за смјену, очекивања од нових људи, односно нове Владе, остају недефинисана.

*  *  *

ЦЦИ ПОРУЧУЈЕ: Користимо прилику да упозоримо јавност на неприхватљив став дијела политичара у РС према невладином сектору, медијима и грађанима. На непримјерене квалификације, оптужбе, увреде и неистине које појединци користе у јавном простору, сакривени иза имунитета функција које обављају или снаге странака које стоје иза њих.

Јавно изражавање свог става, укључујући и критику или протесте против било које власти, а поготово оне која не ради у интересу својих грађана или у складу са својим обећањима, основни је постулат демократије. И крајње је вријеме да наши политичари схвате да се демократија не завршава на дану избора, него да су слушање гласа јавности и рад у њеном интересу свакодневна обавеза једне демократске власти.

Овој земљи потребно је много више демократске културе, узајамног поштовања, толеранције и спремности на компромис, него што их видимо на политичкој сцени. А непостојање такве културе доводи до угрожавања виталних интереса и грађана и народа.