07.08.2013

ИНТЕНЗИВИРАНИ РАД ВЛАДЕ И СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ БЕЗ ВИДЉИВОГ УТИЦАЈА НА КВАЛИТЕТ ЖИВОТА ГРАЂАНА

ВЛАДА РС ЈЕ У ДРУГОМ КВАРТАЛУ 2013. ГОДИНЕ, ПОД ПРЕДСЈЕДАВАЊЕМ ПРЕМИЈЕРКЕ ЦВИЈАНОВИЋ, ИНТЕНЗИВИРАЛА СВОЈ РАД. Влада је у првој половини 2013. године одржала: 9 редовних сједница под руководством бившег предсједника Владе Александра Џомбића, те 17 редовних, 10 радно-консултативних сједница, 3 телефонске и једну посебну, којима је руководила предсједница Владе РС Жељка Цвијановић, која је мандат преузела средином марта.

Степен реализације планираних мјера Владе РС је такође побољшан током другог квартала, те се коначни резултат реализације законодавних активности планираних програмом рада са испод 50% у првом кварталу, повећао на пристојних 72% реализације шестомјесечног плана. Влада Републике Српске је према Програму рада за 6 мјесеци требала реализовати 61 закон - 49 приједлога закона и 12 нацрта. Закључно с 30.06.2013, Влада је утврдила 32 приједлога закона и 12 нацрта из Програма рада.

Међутим и поред интензивирања рада, због слабог постављања приоритета и даље нема значајног и итекако потребног помака у области рјешавања животних проблема грађана.  Наиме, најзначајнији проблем који грађани Републике Српске имају са Владом, а то је и насљеђено стање од претходне Владе РС, јесте њен погрешан избор приоритета у раду и недостатку храбрости да се суочи с најозбиљњим проблемима и одлучније уђе у неопходне реформе. Број разматраних мјера које се тичу најзначајнијих животних проблема грађана износи само 15 посто у односу на укупан број мјера  и смањен је у односу на први квартал, а само 2,3 посто могу значајније утицати на квалитет живота грађана. Као позитиван примјер можемо издвојити утврђивање Стратегије за борбу против корупције као и сет закона који се тичу побољшавања пословног амбијента, али ипак се ради тек о стварању претпоставки за озбиљан рад и вријеме пред нама ће показати да ли се ради о озбиљној намјери или тек мртвим словима на папиру.

Кашњењем усвајања Програма рада за 2013. годину, Влада Републике Српске и у 2013. години прекршила је свој Пословник о раду, чиме се указује потреба прецизног дефинисања индивидуалне одговорности и санкција за такво понашање. Али одговорност за то сноси и Народна скупштина, те је  крајње вријеме да ове двије институције ријеше тај проблем, да се елиминише појављивање вакума и сачува драгоцјено вријеме.

Народна скупштина и посланици такође су интензивирали свој рад у другом кварталу. Ипак, изостао је квалитетнији учинак Народне скупштине РС у реализацији Програма рада. Скупштина је првих пола године завршила укупном реализацијом свога плана од 54,4%. Према плану, Скупштина је требала реализовати укупно 101 активност у првих шест мјесеци, а она је то учинила на нивоу од 55 планираних мјера. Реализација законодавних активности је на нивоу од 48,1%. Од планираних 54 закона, финализирано је 26 , а 13 њих је прихваћено у форми нацрта. 

Битно је напоменути да су поједини закони, иако усвојени у нацрту, остали заборављени. Један од значајних проблема засигурно је кашњење у враћању материјала Скупштини у предвиђеној форми од стране предлагача закона, што доводи до понављања читаве процедуре. Тако су се неки закони попут Закона о измјенама и допунама закона о имовини и потраживањима којим управља Фонд за управљање некретнинама и потраживањима Републике Српске, иако прихваћен 31. јануара, још увијек није вратио у предвиђеној форми у парламентарну процедуру (за што је рок 6 мјесеци), што значи да ће предлагач поновно морати поновити поцедуру, ако се НС РС досљедно придржава Пословника о раду. Закон о испитивању поријекла имовине доживио је сличну судбину, јер иако у нацрту усвојен крајем јануара, иако је прошао стручну расправу и подигао велику медијску прашину, за сада још увијек није враћен у процедуру. Посланици за ово сносе свој дио одговорности, јер један од њихових задатака јесте да траже од Владе финализацију послова.

У првих шест мјесеци посланици су радили више него у истом периоду прошле године. На сједницама су провели 25 радних дана, што је за 9 радних дана више од истог периода прошле године. Реализовали су 141 тачку дневног реда, те је и ту забиљежено повећање (40%) у односу на прво полугодиште прошле године. Ипак, уколико направимо поређење с прошлом годином када је забиљежен пад учинка Народне скупштине по свим параметрима, можемо закључити да поменута побољшања представљају тек повратак "у нормалу".

Посланици су у првом полугодишту према влади упутили 302 питања. 13 посланика још увијек је незаинтересовано и без осјећаја потребе да поставља посланичка питања. У односу на први квартал 2013. године, када смо имали ситуацију да чак 30 од укупно 83 посланика није поставило нити једно питање, ситуација на крају првог полугодишта се побољшала, те је 17 посланика било активно и поставило барем једно питање. 13 посланика још увијек није осјетило потребу да постави посланичко питање. Посланик СДС-а Миодраг Буквић готово је невидљив у првих шест мјесеци, са само једном активношћу. Из реда СНСД-а најнеактивнији су Гаврило Бобар и Петко Станојевић, који нису учествовали у дискусијама и репликама, нити постављали посланичка питања.

Транспарентност Народне скупштине је и даље на вишем нивоу од Владине. Озбиљна замјерка је у недостатку ТВ преноса скупштинских сједница, јер грађани немају на располагању потпуне информације о дешавањима у Скупштини и раду посланика. Ипак, записници са сједница, посланичка питања, најаве редовно се постављају на сајт Народне скупштине, те је у том сегменту Скупштина далеко транспарентнија од Владе РС, која на веома селективан начин представља информације о свом раду.