15.09.2010

Četiri godine prošlo, a stanje ostalo isto!

Kako se bližio kraj mandata vlast u Tuzlanskom kantonu je zbog gubitka podrške parlamentarne većine sve teže donosila odluke, a predstojeća izborna kampanja će  vjerujemo do kraja ogoliti i pokazati kolike su stvarne podjele bile kako u poziciji tako i u opoziciji.

Vlada  je na početku mandata kroz ekspoze premijera najavila rješavanje brojnih pitanja kao što su nezaposlenost, izgradnja brze ceste,veća socijalna sigurnost, zdravstvena zaštita za sve, reformisano obrazovanje.,... Vlada i Skupština jesu imali najdinamičniji rad od svih kantonalnih institucija vlasti, ali ono što je najbitnije najbitnije, rezultati rada i učinak su bili takvi da je na kraju mandata nezaposlenih za 5000 više nego 2006., socijalno nezbrinutim je sve teže, bez zdravstvene zaštite je i dalje 50.000 građana, privatizacija i gazdovanje javnim preduzećima neefikasno, a ekonomski pokazatelji ukazuju daprivreda radi u gubicima.  

I pozitivni koraci kao što su izrade Strategija razvoja, Strategije zapošljavanja  ostali su neučinkoviti jer  nedostatak novaca, nelikvidan Budžet, i glomazan administrativni aparat  nisu dozvolili razvoj.  Oko 1.5 milijardi budžetskih sredstava u mandatnom periodu u Tuzlanskom kantonu je utrošeno uglavnom za plate skoro 10.000 budžetskih korisnika čiji se broj u odnosu na 2006. g. povećao za 210. Izdvajanja za i investicije i razvoj kantona su bila ispod 5%, baš kao ulaganje u mlade koji su tek na kraju mandata dočekali skromna poticajna sredstva za stanogradnju.  Modernizacija i proširenje zdravstvenih kapaciteta izgradnjom novih klinika  nije pratila izgradnja efikasnog modela njihovog. korištenja a na dobrobit i efikasniju zaštitu svih građana.

Ni Vlada ni skupština ni u jednoj godini mandata nisu uspjeli u potpunosti realizovati vlastite programe rada. Vlada je prosječno ispunjavala 73% planiranog, dok je Supština imala još nižu efikasnost ispunjenja plana 62%. Procenat realizacije planiranih zakona je bila još niža i za Vladu je iznosio 36% a za Skupštinu 33%. U Skupštini je donešen 61 zakon, a podataka da je polovina od njih neplanirano, govori da vlada i skupština nisu kvalitetno planirale najvažniji dio svog posla. Vlada je u svom sastavu imala ministarstvo za rad i socijalnu politiku koje je od planiranog u četvorogodišnjem mandatu supjelo uraditi tek 50%. Ni pojedini poslanici nisu se pretrgli u svom doprinosu i  „radu” u Skupštini. Ni poslije 4 godine mandata poslanici Hasan Delić (SbiH), Šefik Begić (SDA) i Kazfer Bečić  (SDA) nisu koristili skupštinsku govornicu. Poslanik Šefik Begić ne samo da nije bio aktivan, nego je do te mjere zanemario javnu funkciju da je na kraju sa više sjednica izostao nego što je bio prisutan. Samo nešto redovniji je bio poslanik Emir Arnautalić koji koji osim što je najčešće kasnio nije prisustvovao na svakoj četvrtoj sjednici.  

  I pored ovakvih skromnih pokazatelja o radu i učinku, kandidovanjem za naredne izbore  29 poslanika (83%) je pokazaloje zainteresovanost za visoka primanja i poslaničke paušale. Samo nešto niža je bila zainteresovanost bila ministara jer ih se 7 kandidovalo za parlamentarne finkcije na svim nivoima vlasti.

Građani svakako trebaju izaći na naredne izbore i reći šta misle o njima i njihovom radu.

Za sve informacije molimo da kontaktirate Muris Bulića,konsultanta za monitoring CCI-a:Tel. 035 247 740; 061 561-113; e-mail: muris@ccibh.org ; www.ccibh.org