08.11.2013
РЕЗУЛТАТИ МОНИТОРИНГА РАДА ВЛАДЕ И НС РС У ПРВИХ 9 МЈЕСЕЦИ 2013. Г. СТЕПЕН РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПЛАНИРАНИХ ОБАВЕЗА И ВЛАДЕ И НС РС И ДАЉЕ ЈЕ НЕДОВОЉАН
ВЛАДА РС је у ДРУГОМ И ТРЕЋЕМ кварталу 2013. године, под предсједа-вањем премијерке Цвијановић, интензивирала свој рад. Претходна Влада је, одржавајући сједнице темпом од 4 мјесечно, на почетку 2013. године, до смјене, одржала свега 9 сједница. Влада РС, под предсједавањем Премијерке Цвијановић, у наставку је, до 30.09. одржала 51 сједницу. Што значи да је одржавала скоро 8 сједница мјесечно, односно, дупло више од претходне Владе, у овој години. Што се тиче реализованих мјера, „стара влада“ их је реализовала, у просјеку, 174 мјесечно, а нова их реализује 202 мјесечно у просјеку.
НАКОН ОЗБИЉНОГ ПАДА У ПРОШЛОЈ ГОДИНИ, НАРОДНА СКУПШТИНА СЕ ВРАТИЛА НА ПРОДУКТИВНОСТ ИЗ ПРВЕ ГОДИНЕ
АКТУЕЛНОГ САЗИВА. У првих 9 мјесеци 2012. године у потпуности је
реализовано тек 26 закона, од 81 планираног. У првих 9 мјесеци ове 2013. gод.,
усвојено је 36 закона, колико и у првих 9 мјесеци 2011. Уз још 15 непланираних. И поред овог побољшања у односу на претходну годину, ради се о прилично ниском проценту реализације.
НС РС, ЗА ПРВИХ ЈЕ 9 МЈЕСЕЦИ 2013. ГОДИНЕ, УСПЈЕЛА, У ПОТПУНОСТИ, РЕАЛИЗОВАТИ ТЕК 43% ЗАКОНА ПЛАНИРАНИХ У ГОДИШЊЕМ ПРОГРАМУ РАДА (55% од плана за 9 мјесеци). Од скромног годишњег плана од 83 закона НС је у првих 9 мјесеци у потпуности реализовала тек 36 закона. А још 10 закона је реализовано дјелимично, у форми нацрта, и послато у даљњну процедуру. Разлог неиспуњења плана и скромнијих резултата од могућих је
једноставан – 2 мјесеца без усвојеног иједног закона (фебруар, август[1]). Насупрот 26 усвојених закона само у јулу.
Процентуално, још слабија, од закона, је реализација планираних стратегија. Од 13 ових изузетно значајних докумената, у првих 9 мјесеци 2013. усвојене су тек њих 4, односно 31%.
И СТЕПЕН РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПЛАНИРАНИХ ОБАВЕЗА ВЛАДЕ РС ЈЕ
НЕДОВОЉАН. Од 409 мјера планираних Програмом рада за 2013 годину, Влада је, у првих 9 мјесеци 2013., утврдила тек њих 186, односно 45% од годишњег плана. Дакле, за задња три мјесеца остало јој је за реализацију чак 55% планираног.Ситуација је знатно боља у вези са законима. До 30.09. у потпуности је реализовано 53% планираног (51 од 80 планираних закона) а још 11% (односно 22 закона) је реализовано дјелимично. Но, подсјетимо још једном – ради се о врло скромном обиму планираног.
И ВЛАДА И НС РС, ВЕЋ ДУЖЕ ВРИЈЕМЕ, НИСКУ ЕФИКАСНОСТ У ИЗВРШАВАЊУ ПЛАНИРАНИХ ОБАВЕЗА, ПОКУШАВАЈУ, УМЈЕСТО ПОВЕЋАЊЕМ ОБИМА РАДА, РИЈЕШИТИ СМАЊИВАЊЕМ ОБИМА ПЛАНИРАНИХ АКТИВНОСТИ. НС РС у првих је 9 мјесеци 2013. имала 36 засједања и на њима провела око 254 сата. Што значи да је, у просјеку засједала свега 4 дана мјесечно. Но, умјесто да за ниску реализацију одговор нађе у повећању броја дана засједања и притиску на Владу, у циљу повећања њене продуктивности, НС већ дуже вријеме драстично смањује обим својих планираних обавеза. У све три године актуелног сазива, број планираних закона је драстично мањи него у претходном сазиву НС РС. У првим годинама мандата – за 44, у другим за чак 54, у трећим за 20. Но и даље Влада и НС РС не налазе начина да испуне план. Него из године у годину преносе одређени број нереализованих обавеза. А слично је и са Владом. Споменимо и занимљивост да нова влада, по свом доласку, није ревидирала програмске смјернице које је поставила смјењена влада.
4 МИНИСТАРСТВА ПРЕДЛАГАЧИ СУ 40% СВИХ МЈЕРА РАЗМОТРЕНИХ НА ВЛАДИ. ОСТАЛИХ 12–60%.Анализирањем сједница Владе РС долазимо до података да Министарство финансија, Министарство индустрије, енергетике и рударства, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство просвјете и културе износе највећи терет на сједницама Владе РС и предлагачи су 40% свих размотрених мјера. Најмање активности на сједницама Владе РС су имали Министарство за избјеглице и расељена лица, Министарство науке и технологије и Министарство трговине и туризма.
Што се тиче закона, убједљиво највише посла, у првих 9 мјесеци 2013. год., имало је Министарство финансија, које је имало обавезу, што у форми приједлога, што нацрта, радити на 23 закона, а реализовало је њих 17, припремивши, поред тога и 6 непланираних закона. С друге стране, Министарство здравља и социјалне заштите није реализовало нити један од три планирана закона.
НИ ПОБОЉШАЊЕ ЕФИКАСНОСТИ, У РЕАЛИЗАЦИЈИ ЗАКОНА, А НИТИ ИЗВРШЕНЕ ПЕРСОНАЛНЕ ПРОМЈЕНЕ У САСТАВУ ВЛАДЕ, НИСУ,
МЕЂУТИМ, ОТКЛОНИЛИ НАЈЗНАЧАЈНИЈИ проблем који грађани Републике Српске имају са Владом.Најзначајнији проблем који грађани Републике Српске имају са Владом, а то је и насљеђено стање из претходног периода, јесте спора реализација или одсуство реализације приоритета у раду и одлучност да се уђе у неопходне реформе. ЦЦИ је још од 2008. године
упозоравао, да ни евентуално добра ефикасност у раду, неће донијети позитивне резултате, у животима грађана РС,јер циљеви нису правилно постављени, односно власт није фокусирана на рјешавање животних проблема својих грађана.Од укупног броја тачака које су разматране у првих 9 мјесеци 2013, тек њих 16% имају извјесну везу са најзначајнијим, животним, проблемима с којим се суочавају грађани РС, а тек њих 4% могу, евентуално, значајније утицати на квалитет живота грађана.
ВЛАДА РС УПОРНО ОДБИЈА ДА СТИМУЛАТИВНИМ МЈЕРАМА, У ВИДУ РАСТЕРЕЋЕЊА ПРЕВЕЛИКИХ НАМЕТА, ПОМОГНЕ ПРЕКОМЈЕРНО ОПТЕРЕЋЕНОЈ ПРИВРЕДИ И ГРАЂАНИМА. Влада не прихвата апеле из Савеза синдиката РС и Конфедерације синдиката, као и Уније послодаваца, да се врати неопорезовани дио на плате, како би се олакшало функционисање предузећа. Такође, није дошло ни до смањења фискалних намета привреди.
НАЈВЕЋУ ОДГОВОРНОСТ ЗА НЕДОВОЉНУ РЕАЛИЗАЦИЈУ ПЛАНИРАНИХ ОБАВЕЗА ОД СТРАНЕ НС, И ДАЉЕ СНОСИ ВЛАДА. Чак 45% закона које је НС РС била предвидила за усвајање у првих 9 мјесеци 2013.
године, у предвиђеном периоду није дошло пред Скупштину. Влада РС је најчешћи
предлагач аката који долазе у НСРС. Па је тако било и у првих 9 мјесеци 2013. године. Управо из те и чињенице да НС углавном брзо реагује и не задржава дуго у процедури акте који јој долазе на одлучивање, произилази закључак да је управо Влада РС најодговорнија за лошу реализацију планираних обавеза НС. Два су кључна разлога – један је у недовољној ефикасности Владе у креирању аката који су Програмом рада планирани за реализацију у одређеном периоду, а други у спором обрађивању закона и њиховом пребацивању из форме нацрта у форму приједлога.
КАО ШТО ЦЦИ ЧЕСТО ИСТИЧУ - НИСУ СВИ ИСТИ. У посматраном периоду, одржано је 6 редовних и 5 посебних сједница НС РС, а Скупштина се не може похвалити ниједном сједницом на којој су били присутни сви посланици. Ипак, 37 од 83 посланика НС РС нису изостали ни са једног дана засједања Скупштине. С друге стране, посланик Гаврило Бобар из СНСД-а, присуствовао је на тек 5 од 36 дана скупштинског засједања и вјероватно је у врху изостанака, на свим нивоима власти. Дванаест народних посланика нису поставили ни једно посланичко питање за првих девет мјесеци ове године. А седам од 83 посланика НС РС нису, на скупштинским засједањима, дискутовали ни по једној тачци дневног реда.
Ana Lučić
Koordinator za odnose s medijima
ana at ccibh dot org
055 222 111
Karađorđeva 8, Bijeljina