22.09.2010

I pored katastrofalnih rezultata četvorogodišnjeg rada Parlamenta FBiH većina poslanika se ponovo kandidovala i na predstojećim izborima

Vlada Federacije BiH, u proteklom četverogodišnjem periodu, realizovala je tek 40% planiranih zakona. Zbirno, svi dosad utvrđeni zakoni iz planova rada Vlade Federacije, njih 146, predstavljaju rezultat koji je trebao biti ostvaren u julu 2008. godine, a ne 25 mjeseci kasnije.

Ako mandatni period od 4 godine podjelimo na 16 kvartala vidimo da je po planovima ove institucije u čak 10 kvartala trebalo da bude utvrđeno 20 i više zakona. Međutim Federalna vlada taj plan nije ostvarila niti jednom za 4 godine.

Čak je i prethodni saziv Vlade (2002 – 2006. godina) u mnogim segmentima nadmašio efikasnost aktuelnog saziva.  Održao je više sjednica, donio više zakona, radio za mnogo manje pare.

Građani Federacije BiH su samo na konto neto plate, toplog obroka, odvojeni život i troškove smještaja, rad ministara i Premijera Vlade za ovaj mandat platili preko 3.500.000 KM.

Nefunkcionalnost i nekoordinacija u radu Vlade i Parlamenta F BiH je prisutna, u kontinuitetu, od formiranja vlasti od strane aktuelne koalicije. Od 361 zakona koji su planirani programima rada Vlade, u protekle 4 godine, Vlada je utvrdila 146 njih (zbrajajući i prijedloge i nacrte), da bi Parlament Federacije taj broj gotovo potpuno obesmislio, prepolovivši ga. U konacnici, rezultat je da je Parlament Federacije BiH zaključno sa 31.08.2010. godine usvojio poražavajućih 21% zakona iz Programa rada Vlade, tj. samo 76 njih (od 361!). Što, praktično, znači da bi Parlamentu FBiH, ovim tempom, trebalo 5 mandata, odnosno 20 godina, da usvoji onoliko zakona iz programa rada Vlade koliko ih je trebao usvojiti u jednom četverogodišnjem mandatu.

Gledajući po strankama, među planovima rada 8 ministarstva koja su pod okriljem HDZ BiH i SzBiH ostao je 151 nerealizovan zakon što čini 70% od ukupnog duga koje je Vlada Federacije BiH načinila za protekle 4 godine, zaključno sa 31.08.2010. godine.

Parlament Federacije je, u cijelom mandatanom periodu 2007-2010. godine, prema stepenu realizacije svojih programskih obaveza, bio jedna od najnefeikasnijih institucija vlasti u BiH. 

Parlament FBiH je, u cijelom mandatnom periodu, planirao donijeti 421 zakonski akt ali je tokom 4 godine svoga mandata uspio da realizuje svega 70 od njih, što znači da nije realizovao čak 83% svojih četverogodišnjih obaveza.

Iako su programi rada usvajani dosta kasno, kada je mnogo toga već bilo poznato, stepen realizacije tih programa rada bio je jedan od najnižih u BiH. 2007. godine realizovano je 15% planiranih zakonskih obaveza, 2008. godine 16%, 2009. procenat realizacije je nešto porastao pa je realizovno 21% planiranih zakona, da bi na kraju mandata procenat realizacije ponovo pao do potpuno neshvatljivog nivoa od 13%.

Naravno, nikom nije palo na pamet da uzme samo 13, 15 ili 21% plate, odnosno onoliko koliko im po rezultatima pripada. Naprotiv, plate su, i pored žestokog protesta javnosti, enormno povećane. I to u trenutku kad je Federaciju svom silinom zahvatala teška finansijska kriza.

Uprkos gomilanju obaveza oba doma Parlamenta Federacije, tokom ovog mandatnog perioda, radila su ujednačenom laganom dinamikom, ne pokazujući nikakvu opterećenost svojim lošim rezultatima i namjeru da ih pojačanim intenzitetom rada, poprave.

Parlament je tokom 4 godine aktuelnog mandata usvojio ukupno 160 zakona, i to 26 zakona u 2007. godini, 45 zakona u 2008. godini, 49 zakona u 2009. godini i 40 zakona u 2010.

Katastofalni rezultati rada Vlade i Parlamenta FBiH (indolentan odnos prema najznačajnijim problemima građana ove zemlje, uz hroničnu neefikasnost), jedan su od glavnih uzročnika i generatora krize u ovom entitetu.

Poražavajući je podatak da se, i pored svega ovoga, od 116 poslanika Federalnog parlamenta na ovim izborima nije ponovo kandidovalo svega 22 njih. Pozivamo građane da se na stranicama CCI-ja, www.vlastibih.com i www.cistparlament.com informišu o dosadašnjem radu ponovo kandidovanih poslanika (i ministara) i radu institucija u protekle 4 godine, ali da dobro prouče i alternative koje im se nude i iz toga izvedu zaključke koji će rezultirali pravilnom odlukom na predstojećim izborima.

Za sve informacije molimo da kontaktirate Majdu Behrem Stojanov,glasnogovornicu CCI-a: 036 580 553, 580 554; 061 175 767