01.10.2014

ЗАДУЖИВАЊЕ, ЗАДУЖИВАЊЕ И ЗАДУЖИВАЊЕ

ЦЦИ ЈЕ, ЈОШ ОД 2007. ГОДИНЕ, ПОЧЕО, А ОНДА НАСТАВИО СВЕ ДО 2014, УПОЗОРАВАТИ ВЛАДУ И НС РС НА ПОТРЕБУ ФОКУСИРАЊА НА ЖИВОТНЕ ПРОБЛЕМЕ ГРАЂАНА. Чак и недовољна ефикасност, није најзначајнији проблем Владе РС, односно проблем који грађани РС имају са Владом. Најзначајнији проблем је у погрешном избору приоритета у раду. ЦЦИ је упорно упозоравао, да ни евентуално добра ефикасност у раду, неће донијети позитивне резултате, у животима грађана РС, јер циљеви нису правилно постављени, односно власт није фокусирана на рјешавање животних проблема својих грађана.

НЕКЕ ЗНАЧАЈНЕ ПРИМЈЕДБЕ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ ДАТЕ ЈОШ ПРИЈЕ ГОДИНУ ДАНА, А КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ, ВЛАДА И НС ЈОШ УВИЈЕК НИСУ ОТКЛОНИЛЕ. При томе се не ради о нечему што је потребно Европској унији, него о интересу грађана Републике Српске. Тако, још увијек није усвојена Стратегија развоја РС и Стратегија социјалне инклузије РС. Нису усвојене ни Измјене и допуне Закона о судовима РС, којим се осигурава усклађеност са прерогативима ВСТВ-а, а на основу појашњења датих у оквиру Структуралног дијалога. И даље су присутни недостаци у погледу независности и непристрасности и политички напади на правосуђе. Као и политизација именовања, која даје повода за забринутост. Европска комисија са забринутошћу је констатовала и наставак раста задужености и наставак издавања краткорочних трезорских записа и дугорочних државних обвезница, с циљем финансирања буџетског дефицита и обавеза отплаћивања кредита.

ОВАЈ САЗИВ НС РС, ПО НИЗУ ЈЕ ПАРАМЕТАРА ЗНАТНО СЛАБИЈИ ОД ПРЕТХОДНОГ САЗИВА - УКУПНА РЕАЛИЗАЦИЈА ЗАКОНА У ПРЕТХОДНОМ МАНДАТУ БИЛА ЈЕ ЗА ТРЕЋИНУ ВЕЋА ОД РЕАЛИЗАЦИЈЕ У АКТУЕЛНОМ МАНДАТУ НС. Народна скупштина РС је у протекле 4 године усвојила укупно 272 закона. Што је за 42 закона мање од реализованог у претходном мандату. НС РС је, реализујући укупно 942 мјере, за 839 сати рада, у периоду 2010 – 2014, била ефикаснија од Федералног парламента, који је, међутим, најнеефикаснија институција у БиХ, суочен са сталним опструкцијама, политичким кризама и промјенама владајућих већина, па то и није неко значајно постигнуће.

ОСИМ ШТО КАСНИ СА УСВАЈАЊЕМ ГОДИШЊИХ ПРОГРАМА РАДА, НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ БИЉЕЖИ СТРМОГЛАВ ПАД ОБИМА ПЛАНИРАНИХ И БРОЈА РЕАЛИЗОВАНИХ ЗАКОНА ТОКОМ МАНДАТА. Народна је скупштина, у посљедњем мандату, вјероватно понукана искуством из претходног раздобља, у коме је била суочена са тек натполовичним процентом реализације својих амбициозно постављених планова, значајно смањила обим планираних годишњих активности. Тако је план у првој години мандата још актуелног сазива НС, био за 30% нижи од плана из прве године мандата претходног сазива. Но и такав је испуњен у проценту мањем од 70%. Па је Скупштина, ваљда у покушају да дође до плана који је способна испунити, наставила смањивати обим планираних обавеза. Али се са смањивањем плана, смањивала и реализација планираног. И сретна је околност да се овај мандат завршава, с обзиром на чињеницу, да је то паралено смањивање плана и рализације довело до тога да је план за 2014. годину свега 58 закона (у односу на 103 из прве године мандата), а реализација је са 69  у 2011. години спала на свега 19 закона у 2014. При томе, не само да је реализација у посљедњој години овог мандата, нижа од реализације у посљедњој години претходног, него је реализација у три последње године нижа него у било којој години претходног мандата.

КАО ШТО СМО И УПОЗОРАВАЛИ, НЕ УЧИНИВШИ ЗНАЧАЈАН ПОМАК У ПОСЉЕДЊОЈ ГОДИНИ СВОГ МАНДАТА - НС РС СУОЧАВА СЕ СА ЧИЊЕНИЦОМ ДА ЈЕ ЗА 4 ГОДИНЕ МАНДАТА РЕАЛИЗОВАЛА МАЊЕ ПЛАНИРАНИХ ЗАКОНА, НЕГО ШТО ИХ ЈЕ БИЛО У ПРОГРАМИМА РАДА ЗА ПРВЕ 2 ГОДИНЕ МАНДАТА. Укупан број усвојених планираних закона је свега 180. А план за прве двије године мандата, заједно, био је 184. Проблем донекле ублажава количина усвојених непланираних закона (92), но, пошто је за претпоставити да се планира оно што је РС и нјеним грађанима потребно, усвојени непланирани закони се ипак не могу посматрати као надомјестак неусвојеним планираним.

НАЈВЕЋИ ДИО ОДГОВОРНОСТИ ЗА СКРОМНЕ РЕЗУЛТАТЕ НС, СНОСИ ВЛАДА, КАО НАЈЧЕШЋИ ПРЕДЛАГАЧ МЈЕРА О КОЈИМА ОДЛУЧУЈЕ НАРОДНА СКУПШТИНА. Анализа показује да НС прилично дисциплиновано и без већих застоја и заостатака реализује мјере које јој долазе од Владе (Влада РС је, у 4 године мандата, размотрила 284 различитих приједлога закона, а Скупштина је усвојила њих 272). Тако да је главни разлог што јој резултати нису бољи у недовољној ефикасности Владе. Наравно, НС се не може амнестирати од властитог дијела одговорности, који је с једне стране у вези са слабостима унутар саме НС, а с друге у вези са чињеницом да је то „њена“ влада и да НС има механизме којима може утицати на рад Владе. Но, НС упорно пристаје на подређен положај.

У ОВОМ МАНДАТУ НАСТАВИО СЕ УБРЗАНИ РАСТ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ЗАПОЧЕТ У ПРЕТХОДНОМ МАНДАТУ. Буџет Републике Српске у само је 8 година удвостручен. Од милијарду и 98 милиона у 2006. преко милијарду и 600 милиона у 2010. до двије милијарде и 156 милиона у 2014. години. При томе, Буџет, већ дуго, по признању саме Владе, није имао развојни карактер.

С РАСТОМ БУЏЕТА РАСЛО ЈЕ И ЗАДУЖИВАЊЕ РС. При чему је власт у РС свој ентитет задуживала већом динамиком од власти Ф БиХ, што је довело и до разлика у степену њихове задужености. Наиме, док је, према Дирекцији за економско планирање, при Савјету министара БиХ, задуженост ФБиХ ниска у поређењу са транзицијским земљама ЕУ и Југоисточне Европе, сектор владе РС у рангу је најзадуженијих земаља. Према званичним информацијама Министарства финансија, укупан дуг РС на крају 2007. године износио је 3 милијарде и 37 милиона КМ. До краја 2010. попео се на 3 милијарде и 710 милиона. Да би се на крају 2013. попео на четри милијарде и 757 милиона КМ. Односно, свега 870 милиона мање од дуга Ф БиХ. Мјерено по глави становника, грађани РС за 50% су задуженији од грађана ФБиХ. Тренутни дуг „по глави“ становника РС износи 3,5 хиљада КМ, док грађани ФБиХ, у просјеку, дугују 2,3 хиљаде КМ.

УПРАВО ПРИЧА О НОВЦУ УКАЗУЈЕ НА НАЈОЗБИЉНИЈУ ГРЕШКУ КОЈУ ЈЕ НАПРАВИЛА ВЛАДА АЛЕКСАНДРА ЏОМБИЋА. Прокламовани континуитет је, наиме, био немогућ. Јер је привид раста и социјалног мира, у претходном мандату, уз пројектовану нереалну јавну потрошњу (сјетимо се само 100-постотног повећања плата политичарима у РС), одржаван захваљујући кредитима и „резервном буџету“, односно сталним посезањем за новцем са ЕСКРОУ рачуна од приватизације и сукцесије, без којих би извр-шење Буџета дошло у питање. Али, новац се ЕСКРОУ рачуна је, у међувремену, потрошен и „стари“ кредити почели стизати на наплату. А привреда није оспособљена да издржава тако велику јавну потрошњу. Нити да омогући запошљавање већег броја грађана у реалном сектору, као једином здравом извору финансирања. А управо то је требао бити главни задатак и постао је кључни неуспјех Владе. И завршило поразном сликом актуелног степена економског развоја РС, њене задужености и квалитета живота њених грађана.

ОД НЕРЕАЛИЗОВАНИХ МЈЕРА, ИЗ ГОДИШЊИХ ПРОГРАМА РАДА, У АКТУЕЛНОМ МАНДАТУ, МОЖЕ СЕ НАПРАВИТИ ЧИТАВ ЈЕДАН ГОДИШЊИ ПРОГРАМ РАДА. Највише нереализованих мјера из плана Владе, а поредећи пуне године мандата, налазимо у 2012. г, када је тачно 100 мјера остало нереализовано.

ВЕЋ САДА СЕ МОЖЕ УСТВРДИТИ ДА ЋЕ И УКУПНА РЕАЛИЗАЦИЈА ЗАКОНА (И ПЛАНИРАНИХ И НЕПЛАНИРАНИХ) ОД СТРАНЕ ВЛАДЕ, У АКТУЕЛНОМ МАНДАТУ БИТИ МАЊА НЕГО У ПРЕТ-ХОДНОМ. Од 2007. до 2010. утврђено је 337 различитих закона, а од 2011. до 31.07.2014. њих 284.

ВЛАДА РС СНОСИ ЗНАЧАЈАН ДИО ОДГОВОРНОСТИ ЗА ТЕШКЕ ПОСЉЕДИЦЕ ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ КОЈА ЈЕ У МАЈУ ПОГОДИЛА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ. Унутар ње појединци су на вријеме упозоравали на пријетећу опасност и на мјере које је потребно предузети. И то свега пар година од продаје Телекома РС за 646 милиона еура, 11 пута већу суму од оне која је била потребна да се грађани РС заштите од катастрофе, која нас је на крају погодила. 11 пута већу суму која је потрошена на неразуман и крајње нетранспарентан начин.

НА КРАЈУ МАНДАТА, ЈЕ ВИШЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ И МАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ, НЕГО НА ПОЧЕТКУ. За вријеме актуелног мандата број запослених у РС смањен је за 4.467. истовремено, број незапослених у РС је порастао за 2.031. Да невоља буде већа, порастао је и број пензионера и, у овом мандату, премашио број запослених. За вријеме актуелног мандата забиљежен је раст просјечне плате у РС од 39 КМ, а просјечне пензије од 28 КМ. Истовремено цијена синдикалне потрошачке корпе повећана је за чак 181 КМ, односно 4 и по пута више од повећања просјечне плате и 6 и по пута више од повећања пензија.

*  *  *

На крају, жељели би смо упозорити на неприхватљив степен нетолеранције у политичком говору, који се, у овом предизборном времену поготово, прелио и на живот, те је из вербалног ескалирао и у физичко насиље, чије жртве постају све чешће.
Захтјевамо од власти и представника политичких странака да се, као прво ограде од сваког облика насиља, поготово физичког и да дају властити допринос толерантнијој и демократскијој атфосфери, у којој ће сви актери на јавној сцени показати више међусобног уважавања. И у којој ће језик дисквалификација и мржње – који говори искључиво о онима који га користе – бити замијењен аргументованом расправом у јавном простору.
ЦЦИ на крају позива грађане Републике Српске, као и цијеле БиХ, да изађу на изборе и гласају по својој савјести и у свом и интересу цијелог друштва.