19.02.2016

РЕЗУЛТАТИ МОНИТОРИНГА РАДА ВЛАДЕ И НС РС У 2015. ГОДИНИ ГОДИНА ОБИЉЕЖЕНА РАДИКАЛИЗАЦИЈОМ ПОЛИТИЧКИХ СУКОБА

2015. година, у политичком животу Републике Српске, била је изузетно турбулентна. Посматрани период, у раду институција власти РС, обиљежен је постепеном радикализацијом сукоба између власти и опозиције, до мјере у којој је он, на вербалном нивоу, чини се, достигао свој максимум – опозиција је довела у питање саму легитимност актуелне власти, оптуживши је да је створена на политичкој корупцији, и притом је оптужила и за тешки криминал, злоупотребу власти и економско уништавање РС и затражила одржавање ванредних избора, а власт опозицију оптужује за издају националних интереса. Опозиција је, у више наврата, као реакцију на понашање владајуће већине, прибјегла бојкоту рада на сједницама НС, а пријетила је и потпуним напуштањем Скупштине и преласком на ванпарламентарну борбу против „режима“.Угрожавање достигнутог степена демократије, грађанских слобода и људских права, у РС, имало је, у 2015. години, и своју системску димензију, која се огледала у усвајању или намјери усвајања неких крајње спорних законских рјешења.Умјесто да се ради на спрјечавању друштвених сукоба, стиче се утисак да је на дјелу перманентан рад на њиховом продуцирању и продубљивању.

ВЕЋИ ДИО 2015. ГОДИНЕ НС РС ЈЕ РАДИЛА НИСКИМ ИНТЕНЗИТЕТОМ, А У ЧАК 3 МЈЕСЕЦА (ЈАНУАРУ, АВГУСТУ И НОВЕМБРУ) НИЈЕ ОДРЖАЛА НИЈЕДНУ СЈЕДНИЦУ. Преко 70% оног што је Скупштина урадила у 2015. години реализовано је у само 4 мјесеца (фебруару, септембру, октобру и децембру) - размотрено је 71% мјера и усвојено чак 76% закона. Показатељ је ово да НС РС има потенцијал за много боље резултате.

ПОВЕЋАЊЕ ИНТЕНЗИТЕТА РАДА НАКОН ПАУЗЕ У АВГУСТУ, РАД НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ У 2015. УЧИНИО ЈЕ НАЈБОЉИМ У ЗАДНИХ 5 ГОДИНА ПО БРОЈУ ОДРЖАНИХ ЗАСЈЕДАЊА (57) И РАЗМОТРЕНИХ МЈЕРА (258). Једино је по броју усвојених закона (51) остала на зачељу, остваривши бољи резултат једино од оног из изборне 2014. г. (45), али зато неупоредиво лошији него у 2011. као првој постизборној години претходног мандата, када је усвојено чак 82 закона, односно за 60% више него у 2015. години.

ЈЕДАН ОД НАЈЛОШИЈИХ СЕГМЕНАТА РАДА НС РС ЈЕ РЕАЛИЗАЦИЈА ПЛАНИРАНИХ ОБАВЕЗА. У 2015. години у потпуности је реализовано свега 52,4% од укупног броја планираних мјера и само 41% од планираних закона. Усвојено је свега 98 од 187 планираних мјера и свега 38 од 93 планирана закона.

УПРАВО НА ЗАКОНИМА СЕ НАЈБОЉЕ ВИДИ ДА ЈЕ ОДГОВОРНОСТ ШТО РЕЗУЛТАТИ НС НИСУ БОЉИ, У ДОБРОЈ МЈЕРИ, ЗАПРАВО, НА ВЛАДИ. Како је Влада РС, по правилу, приређивач највећег броја мјера које се појављују на дневном реду НС РС, а како НС, с друге стране, углавном врло ефикасно, без већег задржавања, реализује све мјере које дођу до ње, то значи да је разлог за релативно лоше резултате НС, поготово у законодавној сфери, у слабој ефикасности Владе. Споменимо само 40 законаиз Програма који Влада није утврдила ни у ком облику.

ЛОШЕ ЈЕ И СТАЊЕ ПО ПИТАЊУ РЕАЛИЗАЦИЈЕ СТРАТЕГИЈА – ОД 14 ПЛАНИРАНИХ СТРАТЕГИЈА УСВОЈЕНЕ СУ СВЕГА ДВИЈЕ. Још 3 стратегије су од стране НС прихваћене у нацрту и налазе се у процедури. Двије стратегије које је Влада утврдила у 4. кварталу, НС није разматрала до краја године. А 7 их није уопште утврђено на Влади, током 2015. иако је то била програмска обавеза и иако је то од суштинског значаја за побољшање квалитета живота грађана, у областима које те стратегије покривају.

НЕГАТИВНИ МЕЂУСОБНИ УТИЦАЈ ВЛАДЕ И СКУПШТИНЕ СУ ОБОСТРАНИ. Као што лоша ефикасност Владе доводи до лоше ефикасности Скупштине, тако неодговоран однос НС према планирању својих обавеза, доводи до кашњења у доношењу програма рада Владе и кршењу пословника при томе. Што се онда претвара у зачарани круг, чија је директна посљедица лоша реализација властитих програма рада и Владе и Скупштине РС.

програм рада НС РС донешен је са досад највећим кашњењем, од 2008. године. Програм НС РС за 2015. годину усвојен је 17.04.2015. Дакле читав први квартал у 2015. години НС РС радила је без усвојеног плана. Игноришући чињеницу да је управо кашњење са усвајањем програма рада један од разлога недовољне ефикасности власти у РС. Притом је кашњење у доношењу Програма рада Скупштине, проузрочило и досад највеће кашњење у доношењу Програма рада Владе.

А негативна пракса је настављена, неусвајањем Програма рада за 2016. до краја 2015. године.

ПРЕД САМИ КРАЈ ГОДИНЕ, ОТКЛОЊЕН ЈЕ ПРОБЛЕМ ФУНКЦИОНИСАЊА ПРЕДСЈЕДНИШТВА НС РС У НЕПОТПУНОМ САСТАВУ. Након што је више од годину дана функционисало без представника хрватског народа и без иједне жене у свом саставу, а од маја и без представника највеће опозиционе партије, руководство Скупштине је попуњено и притом је дошло и до поправљања његове полне структуре.

буџет за 2016 је, као и претходни, усвојен на вријеме, односно у складу са законским роковима, но забрињава његова структура и све видљивије посљедице неразумног задуживања. Дуготрајно подстицање нереалне јавне потрошње, умјесто улагања у привредни развој и повећање броја радних мјеста у реалном сектору, дошло је на наплату.Дуг РС је преко 5 милијарди и да би се одржао у законским оквирима, привреда Српске у наредној години, по мишљењу стручњака, мораће да расте по стопи 3% годишње.На отплату дугова у 2016. години Влада РС планира чак 668 милиона КМ,што је за 140 милиона више него у претходној години. Из опозиције су, у вези са Буџетом, закључили: "Дошли смо у ситуацију да ће сљедећегодине скоро половина изворних прихода из ове године ићи за отплату кредитних средстава. Према пројекцијама Владе, из Буџета Републике Српске у 2017. години би требало вратити 826 милиона марака дуга, а у 2018. – чак 967 милиона". А задуживање се и даље наставља.

ВЛАДА РС, ИНАЧЕ, ОД 2011. Г. БИЉЕЖИ КОНТИНУИРАНИ РАСТ ПРОДУКТИВНОСТИ. И тај раст је толико значајан да је број размотрених мјера у 2015. години скоро дупло већи од броја мјера које је Влада размотрила у 2011, као првој постизборној години претходног мандата. (3224 напрема 1644 размотрене у 2014.)

АЛИ КВАНТИТЕТ НЕ ДОНОСИ НУЖНО И КВАЛИТЕТ. Када у огромном броју мјера, који је Влада РС реализовала у 2015. години, издвојимо само оне које могу позитивно утицати на квалитет живота грађана, видимо да њихов број није велики. ЦЦИ су евидентирали 151 такву мјеру или 4,7% од укупног броја разматаних мјера. Додатно, мјере које би требале бити изузетно значајне за грађане РС су биле веома ријетке, забиљежили смо тек 28 таквих или тек 0,9% од укупног броја размотрених мјера.

У ЗАКОНОДАВНОМ СЕГМЕНТУ РАДА ВЛАДЕ ОСТВАРЕН ЈЕДАН ОД НАЈСКРОМНИЈИХ РЕЗУЛТАТА У ПОСЉЕДЊИХ 5 ГОДИНА. Само је у изборној 2014. г. утврђено мање закона него у 2015. Док је у првој постизборној години претходног мандата утврђено 25% више закона него у 2015. (94 напрема 75 у 2015.).

НЕДОВОЉАН РАД НА НАЈЗНАЧАЈНИЈИМ ДОКУМЕНТИМА ДОВЕО ЈЕ ДО ВЕЛИКОГ БРОЈА ЗНАЧАЈНИХ МЈЕРА КОЈЕ СУ ТРЕБАЛЕ БИТИ УСВОЈЕНЕ У 2015. ГОДИНИ, АЛИ СУ КРАЈ ГОДИНЕ ДОЧЕКАЛЕ НЕРЕАЛИЗОВАНЕ. Чак 40 закона планираних Програмом рада Владе за 2015. није утврђено, а на још 10 посао није завршен. Од 15 планираних стратегија Влада је завршила рад на свега 4.Нису реализовани изузетно важни документи, који су требали снажно позитивно утицати на побољшање квалитета живота грађана Републике Српске: Стратегија развоја РС за период 2016-2020, Стратегија запошљавања, Стратегија и политике развоја индустрије РС, Стратегија развоја локалне самоуправе у РС, Стратегија сајбер безбједности и Стратегија развоја културе РС за период 2016-2020.

ДОК НЕКИ ИЗУЗЕТНО ВАЖНИ ЗАКОНИ НИСУ УСВОЈЕНИ, У ПОСМАТРАНОМ ПЕРИОДУ, ЗА НЕКЕ ОД ЗАКОНА БИ БИЛО БОЉЕ ДА СЕ НИКАД НИСУ ПОЈАВИЛИ НА ДНЕВНИМ РЕДОВИМА ВЛАДЕ И СКУПШТИНЕ. Најбољи примјер у том контексту је Закон о измјенама и допунама Закона о јавном реду и миру, усвојен, у НС РС, у 1. кварталу 2015, и поред протеста домаће јавности и међународних организација за заштиту људских права. (ОСЦЕ је оцијенио да је овај закон поражавајући за слободу изражавања и слободу медија на интернету у РС, а Хуман Ригхтс Wатцх је затражио његово поништење). Слично је и са Законом о измјенама и допунама Закона о јавном окупљању, утврђеном на Влади 23.04.2015, који је у себи носио низ спорних одредби, али је, срећом, повучен из процедуре. Но, нису ово били једини закони који су изазвали негативну реакцију у јавности.

Управни одбор Уније синдиката радника у здравству РС оштро је реаговао на доношење „првог пакета реформских закона“, оцјенивши да ће он довести топовећања трошкова живота и угрозити реалне зараде и социјална и економска права свих радника укључујући и раднике у здравству. Нарочито озбиљне примједбе изражене су у вези измјена и допуна Закона о здравственој заштити, који је оцијењен као „неуспјели покушај неодговорне и неспособне власти да се скрене пажња јавности с катастрофалног стања у здравственом систему" и изнесена тврдња да се „усвајањем овог закона онемогућава провођење било каквих озбиљних реформи којима би се побољшало катастрофално стање у здравству“. Сукоб власти и синдиката, кулминирао је крајем године. Наиме...

РЕФОРМСКИ ПРОЦЕСИ И ПРОВОЂЕЊЕ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ РЕФОРМСКЕ АГЕНДЕ, ПОЧЕЛИ СУ ЛОШЕ. За први озбиљан посао који је био пред Владом, по овом плану, усвајање новог Закона о раду, Влада није успјела да дође до сагласности „партнера у социјалном дијалогу“, те се дијалог претворио у отворени сукоб, који није био само вербални.

С ПРОГРАМОМ РАДА ВЛАДЕ РС ЗА 2015. Г. БИО ЈЕ ПРОБЛЕМ У СКОРО СВАКОМ СЕГМЕНТУ – ВРЕМЕНУ УСВАЈАЊА, СТРУКТУРИ, РЕАЛИЗАЦИЈИ,...Програм рада Владе РС за 2015, наиме, донесен је тек у 5. мјесецу, дакле, након што је трећина године на коју се тај програм односи, прошла. Што између осталог представља кршење Пословника о раду Владе, који прецизно дефинише обавезу да се Програм рада за одређену годину доноси прије краја претходне. Даље, неприлагођавање садржаја Програма рада чињеници значајног кашњења са његовим усвајањем, резултирало је структурном грешком у Програму, која је, између осталог, довела у питање вјеродостојност статистичких података о његовој реализацији. Наиме, иако је усвојен тек у петом мјесецу, Програм рада Владе за 2015. годину, садржи и план за 4 претходна мјесеца. При чему се у „плану“ за тај период, који је у тренутку усвајања Програма рада био прошлост, налази више од трећине мјера садржаних у Програму. Још већи проблем је што су у Програм, који је по дефиницији план рада за наредни период, унешене и мјере које су реализоване прије него је Програм усвојен. Па је Програм, фактички, у тренутку свог усвајања већ био реализован у проценту од 25% (тачније 20% у потпуности и 5% дјелимично).

За све информације молимо да контактирате Ану Лучић

(моб. 063 396 519063 396 519063 396 519063 396 519; е-маил: ana@ccibh.org)